Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Spasoje Vasiljev badnjak vezuje za slovensko božanstvo Svetovida.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.

   Vec u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaæin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Pre sečenja se drvetu kaze "dobro jutro", čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga sece navlaci rukavice.

   Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok.

   Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoci Božića, i deo je božićnih običaja. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.   

   Najveći deo radnji i običaja je vezan za Badnje veče. U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polazajnik.

   Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju: "Ko je"? odgovara: "Badnjak vam dolazi u kuću". Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori: "Dobro veče badnjače"!. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane recima: "Srećno vam Badnje veče", na šta ga ukućani otpozdravljaju sa: "Bog ti dobro dao i sreće imao", dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

   Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajuci kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima. Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kuci, a posebno na mesto gde ce biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.

   Običaj polaganja badnjaka na vatru vrlo je star. Deca "džaraju" vatru i grančicama je raspaljuju i čačkaju, izazivajuci pregršt varnica i iskri govoreći: "Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica ...",nabrajajuci svu stoku i živalj čije se blagostanje priželjkuje. Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori "Dobro veče, čestiti Vi i Badnje veče" a ukućani odgovaraju "Dobro veče, čestiti Vi i Vasa pečenica". Posle svega ovoga domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se Badnjoj večeri.

   česnica se za večerom lomi, a ne seče. Badnja večera je posna trpeza. Posna, ali  bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i Nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko znacenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive).

   česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačem. Spravljana je od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Sam naziv je zanimljiv zato što potiče od reči "čest", "deo", "sreća", jer se lomila na delove, prema broju ukućana, da bi se po tim delovima proricala sreća. česnica simbolizuje rodjenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali. Verovalo se da česnica predstavlja dobar rod useva.

   Pogača koja se lomi simboliše reči Isusove: "Ja sam hleb živi", a vino krv njegova. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile a med sladosti večnog zivota pod okriljem Boga. Sveća koja se pali za Badnji dan i Bozić predstavlja svetlost Božiju i simboliše Isusove reči: "Ja sam svetlost svetu".

   Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.

     Večera protiče u miru i tisini.   Slama koja se unosi u kuću, jedenje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju "domaæi" ili "domaći pokojnici" ili "domaći duhovi". Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da se ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi pa se čak ni ne čisti po kući. Većina jela sa badnjedanske večere koriste se i pri daćama tako da je ta večera pre svega žrtveni obred posvećen porodičnim precima. Badnjedanska večera je jedna od najvaznijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike. Večera se kadi da bi se za večerom spojili i živi i oni koji to nisu.